Evo nekoliko predloga „šta treba“ i „ne treba“ za održavanje Vaše bašte kako bi ostala očuvana.
1. Žetva
Treba…
Iskopajte ili berite useve u jesen – posebno nežno povrće kao što su paradajz, tikvice, grašak i pasulj. Tvrđe poput repe, brokolija i prokelja dobro podnose hladnoću (neke su čak slađeg ukusa posle jakog mraza) i mogu da ostanu u zemlji. Ali ipak imajte na umu da ih uberete pre nego što se tlo potpuno zamrzne.
Ne treba…
Ostavite sve biljke u zemlji koje izgledaju bolesno ili pokazuju znake bolesti na listovima i stabljikama. I nemojte samo bacati kompost – bolje je da ih spalite ili stavite u kantu za smeće.
2. Zaštita
Treba…
Odlučiti koja je dodatna zaštita potrebna. Polutvrdo povrće kao što su kupus i blitva obično budu u redu iako ih ostavite napolju. Ali na niskim temperaturama, postavljanje hladnog okvira ili pokrivača za zaštitu od mraza preko njih može značiti razliku između života i smrti.
Ako se predviđa sneg, prekrijte otvorene gomile komposta i povrtnjake plastikom, debelim slojem slame ili čak starim tepihom.
Ne treba…
Prepustiti svoje bilje na milost i nemilost. Robusni, kao što je timijan, spavaju u jesen i ponovo rastu u proleće. Ali delikatne sorte kao što su sitni luk i bosiljak treba ponovo saditi i uneti unutra. A u hladnim noćima, ipak je bolje ostaviti peršun (pokriven) napolju jer nije preporučljivo da se presađuje zbog dugog korena.
3. Negovanje
Treba…
Dodajte kompost i sloj slame ili pokošene trave u kasnu jesen da biste dali zemljištu vremena da upije hranljive materije. Opalo lišće stavite u kante za kompost ili ga složite u ugao kako biste postavili gnezdo za oprašivače poput pčela.
Ne treba…
Ostaviti opalo jesenje lišće na svom travnjaku jer sprečava da kiseonik dospe do trave i podstiče rast mahovine i gljivica. Umesto toga, pređite kosačicom preko njih da biste stvorili hranljiv malč za svoje biljke..
